Kruška – Voćka Bogate Tradicije i Značaja u Ishrani
Kruška (Pyrus sp.) zauzima centralno mesto među umereno-kontinentalnim voćnim vrstama i vekovima je prisutna u ljudskoj ishrani. Od davnina se gaji u baštama ljubitelja voća na svim kontinentima, a njen značaj potvrđuju i spisi antičkih autora poput Plutarha i Plinija.
Poreklo i Rasprostranjenost
Kruška vodi poreklo iz Azije, posebno sa severozapadnih priplaninskih predela Himalaja koji su bogati raznovrsnim formama ove voćke. Sa ovog područja, kruška se širila u Iran, Malu Aziju, preko Grčke u Evropu i na ostale kontinente. Pretpostavlja se da su prve pitome kruške donete iz Grčke i Turske, a kasnije i iz Italije.
Morfološke i Biološke Osobine
Kruška je dugovečna voćka koja u povoljnim ekološkim uslovima može da živi i do 200 godina. Njena kruna može dostići visinu do 20 metara, razvijajući se u piramidalnu ili široko piramidalnu formu. Prorodi posle 4–6 godina, u zavisnosti od podloge, sorte i primenjene tehnike gajenja.
Vegetativni organi kruške uključuju koren, stablo i list, dok su fruktifikacioni organi cvet, seme i plod. Koren učvršćuje biljku u zemljištu i apsorbuje vodu i mineralne materije, prenoseći ih u stablo. Kruna se sastoji od skeletnih i tanjih obrastajućih grana na kojima se nalaze pupoljci, lišće i plodovi. Veličina i oblik krune zavise od naslednih osobina sorte, podloge i uslova gajenja.
Cvetanje i Oplođavanje
Ne cvetaju sve sorte krušaka istovremeno. Na početak, tok i trajanje cvetanja utiču meteorološki faktori i biološke osobine sorte. U našim agro-tehničkim uslovima, kruške cvetaju u drugoj dekadi aprila. Poznavanje perioda cvetanja i odnosa oplođavanja je od velikog značaja za uspešnu proizvodnju.
Ekološki Uslovi za Gajenje Krušaka
Da bi se postigli visoki i stabilni prinosi i dobar kvalitet plodova, kruška zahteva umerenu klimu sa dosta sunca i toplote, kao i dovoljno vlage. Dobro uspeva na različitim nadmorskim visinama, čak i do 1000 metara. Najbolja aktivnost korena je pri temperaturi od 15–18°C.
Svetlost pozitivno utiče na kvalitet plodova, a nedostatak svetlosti može dovesti do manjeg broja cvetnih pupoljaka. Kruška ima umerene potrebe za vodom, zahvaljujući dubokom korenu koji crpi vlagu iz dubljih slojeva zemljišta. Najbolje uspeva na plodnim, dubokim, propustljivim i umereno vlažnim zemljištima.
Kruška je voćka sa bogatom tradicijom i značajem u ljudskoj ishrani. Razumevanje njenih bioloških i ekoloških potreba ključno je za uspešnu proizvodnju. Ulaganje u pravilno gajenje i brigu o kruškama donosi visoke i kvalitetne prinose, što ovu voćku čini izuzetno vrednom za voćare i ljubitelje voća.